telit.etf.rs » Laboratorija za akustiku

Interdisciplinarni projekat „Na granici umetnosti i nauke“

Administrator — Mon, 03 Nov 2014 12:00:34 +0000

Proširivanje vidika, sticanje neophodnih životnih veština, interdisciplinarna saradnja – neki su od ciljeva jednogodišnjeg programa za studente beogradskih univerziteta.

U četvrtak 12. juna 2014. u beogradskoj Galeriji 12 Hub (G12 HUB) počeo je jednogodišnji „Nelt edukativni program“, u kome će studenti sa šest beogradskih fakulteta imati prilike da pohađaju program pod nazivom „Interdisciplinarna saradnja kao potencijal razvoja mladih profesionalaca na polju umetnosti, nauke i novih tehnologija“. Tokom godinu dana, studenti sa Fakulteta primenjenih umetnosti, Elektrotehničkog fakulteta, Fakulteta dramskih umetnosti (laboratorija za dizajn zvuka), Fakulteta likovnih umetnosti, Fakulteta za medije i komunikaciju i Arhitektonskog fakulteta imaće 19 predavanja – sa svakog fakulteta partnerski će biti uključen po jedan profesor-mentor, koji će zajedno sa drugim mentorima dizajnirati programsku šemu i pratiti rad studentske grupe tokom celog trajanja programa. Sa svim fakultetima potpisan je sporazum o saradnji, a po završenom edukativnom programu svi polaznici dobiće sertifikat Galerije 12 HUB, dok će najuspešniji projekti polaznika biti promovisani u okviru programa Galerije. Program podrazumeva predavanja, mentorske radionice, stručna vođenja kroz izložbe, organizovane studijske posete institucijama i kompanijama, kao i gostovanja umetnika, hakera, programera, dizajnera, inženjera, kustosa, uspešnih poslovnih ljudi i teoretičara iz Srbije i inostranstva. Ujedno, sva predavanja, koja će se održati u Galeriji 12 Hub, biće otvorena za javnost.

Šta je cilj ovakvog programa i interdisciplinarnih predavanja? Prema rečima Milice Pekić, kustoskinje G12 HUB,

želja je da se promoviše intersektorska saradnja u graničnom polju – između umetnosti, nauke, novih medija i performansa. „Galerija je imala ideju, a kompanija Nelt je to podržala, da se napravi partnerstvo sa fakultetima – sa onim fakultetima i onim studentima koji su na neki način ciljna grupa galerije. Zbog intersektorske saradnje, kontaktirali smo predstavnike šest fakulteta i ozvaničili saradnju s njima – oni su sada zvanični partneri na ovom programu, po jedan ili dva profesora sa svakog fakulteta su mentori, i u saradnji s njima je odabrano tridesetak studenata. Prilikom pravljenja programa, imali smo u vidu ono što je galerija prepoznala kao moguće polje interesovanja za mlade, za šta mislimo da možda nije dovoljno pokriveno u zvaničnim studentskim programima, a studentima može da bude korisno za budući profesionalni rad. Hteli smo da im pokažemo primere interdisciplinarne saradnje, primere istraživanja umetnika i naučnika na polju između jedne i druge oblasti. Takođe, imaćemo nekoliko izleta i poseta institucijama, muzejima i laboratorijama. Želimo da uvedemo neke stvari koje se vezuju za praktični rad nakon završetka studija – od toga kako funkcionišu kompanije, institucije, do praktičnih veština – kako se pišu projekti, kako se pronalaze sredstva, kako se aplicira za posao, kako se piše CV… Mislim da se u redovnim studijskim programima takve veštine ne mogu naučiti. U galeriji stalno imamo predavanja za studente i razgovore sa umetnicima koji kod nas izlažu, i upravo iz tih razgovora videli smo da je to nešto što je njima najpotrebnije. Njima najviše nedostaje veština kako da predstave sebe i svoj rad – imaju sjajne ideje, ali nemaju nikakvo znanje ni mehanizam kako da te ideje realizuju. Kada je reč o studentima elektrotehnike, stvari su malo drugačije, jer su njihove veštine tražene u mnogim kompanijama. Ono što je za studente ETF-a važno jeste saradnja sa drugim bliskim poljima, saradnja naučnika i inženjera sa umetnicima, kreativcima i rediteljima. Već na prvom susretu, u četvrtak, videlo se da postoji dosta interesovanja, i da jedni drugima mogu da pomognu u proširivanju vidika: da vide šta su savremene teme, šta je danas važno i o čemu treba da se razmišlja

Izvor: Vreme.com

Fizički modeli prostorija u nastavi akustike

Administrator — Mon, 03 Nov 2014 11:16:16 +0000

Usavršavanje laboratorijske opreme i postupaka merenja u fizičkim modelima i akumulirana praktična iskustva stečena u njihovoj primeni na raznim projektima stvorili su uslove da se ova sofisticirana tehnika primeni i u nastavi akustike na Elektrotehničkom fakultetu i u istraživanjima u okviru magistarskih i doktorskih radova.
U tom cilju u laboratoriji je napravljeno nekoliko fizičkih modela karakterističnih prostorija. Pomoću njih su organizovane pokazne vežbe raznih akustičkih fenomena koje čine deo kursa akustike. Modeli su napravljeni od stakla i imaju odgovarajuća pokretna postolja, čime je omogućeno njihovo postavljanje na različitim mestima u laboratoriji, u skladu sa organizacijom studentskih radnih mesta.
Osnovni fizički model korišćen u nastavi akustike je paralelopopedna prostorija u razmeri 1:10. Model je napravljen od debelog stakla (10 mm) da bi se u njemu minimizirala osnovna apsorpcija. On je našao svoju primenu za emonstraciju uticaja sopstvenih rezonanci na akustički odziv prostorije. Za to se u model postavlja pokretni mikrofon koji se može kretati po jednoj od osa prostorije. Beleženjem nivoa registrovanog signala na karakterističnim rezonantnim frekvencijama demonstrira se postojanje stojećih talasa. U njemu se takoće na jednostavan način studentima demonstrira osnovna procedura merenja vremena reverberacije.
Prednost pokazivanja na modelu u odnosu na realne prostorije je u tome što se sve eventualne promene u mernoj postavci izvode na jednostavan i brz način.

Model paralelopipedne prostorije u razmeri 1:10 koji
se koristi u nastavi za demonstriranje sopstvenih rezonanci
prostorije

Drugi fizički model koji je našao svoju primenu i u istraživanjima i u nastavi je reverberaciona komora napravljena u razmeri 1:10 (kopirana je standardna reverberaciona prostorija koja se nalazi u Institutu za ispitivanje materijala u Beogradu). I ovaj model je izraćen od debelog stakla. Model reverberacione komore je prvobitno napravljen kao deo laboratorijskog alata za izradu fizičkih modela. U njemu su vršena merenja koeficijenta apsorpcije raznih materijala koji su odabirani za primenu u izradi raznih fizičkih modela. Zbog njegove prirode, ovaj model je takođe našao primenu u demonstraciji studentima, pre svega postupka merenja remena reverberacije.

Model reverberacione komore u razmeri 1:10 za
merenja koeficijenta apsorpcije materijala koji se koriste za
izradu modela

Najzad, zbog pojednostavljivanja organizacije laboratorijskih vežbi napravljen je fizički model anehoične prostorije koja postoji u Laboratoriji za akustiku. Njena osnovna konstrukcija napravljena je od drveta, a unutrašnja apsorpciona obrada izvedena je s klinastim formama napravljenih od Azmafona. U okviru kursa akustike u odelu anehoične prostorije demonstrira se efekat usmerenosti zvučnog izvora i efekat češljastog (komb) filtra koji nastaje prisustvom neke refleksione ravni.

Model anehične prostorije u razmeri 1:10 koji se
korusti za demonstracije nekih fenomena u slobodnom prostoru

Fizički modeli

Administrator — Mon, 03 Nov 2014 10:29:42 +0000

Fizički modeli su važan alat u istraživanju i u akustičkom dizajnu koncertnih i operskih sala. U Laboratoriji za akustiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu upotreba fizičkih modela prostorija započela je pre 20 godina, inicirana potrebama rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Beogradu. Tokom proteklih godina u radu na akustičkom dizajnu raznih sala uvedene su i neke inovacije u tehnologiji primene modela. Na osnovu takvog iskustva fizički modeli raznih prostorija koriste se i kao sredstvo u nastavi akustike za demonstracije raznih fenomena u zvučnom polju.
Razvoj računara i pojava komercijalnih softverskih paketa za predikciju zvučnog polja pomoću geometrijskog modela u jednom periodu razvoja akustike prostorija stvorili su privid da je vreme fizičkih modela prošlo. Dve njihove značajne osobine bile su konfrontirane prividnoj jednostavnosti izrade i korišćenja softverskih modela: relativno visoka cena i relativno dugačak vremenski rok potreban za izradu smanjene makete prostorije. Zbog toga se u nekoliko poslednjih dekada dvadesetog veka fizičko modelovanje, sa retkim izuzetcima, uglavnom nije pominjalo u literaturi.
Iskustvo na projektovanju pokazalo je da u enterijeru sala mogu postojati značajni uticaji na zvučno polje koji se, zbog raznih teorijskih ograničenja ne mogu prikazati u softverskim modelima zasnovanim na principima geometrijske akustike. To je ozbiljan nedostatak softverskih alata u okolnostima kada se postavljaju najviši zahtevi akustičkog dizajna, kao što je to u slučaju koncertnih i operskih sala. To je možda još veći neostatak kada se koriste u istraživačkom radu. Zbog toga je postalo jasno da vreme fizičkih modela u akustici ipak još ije prošlo. Najveći zamah u tom domenu dogodio se uvođenjem računara u merne procedure, što se dogodilo u proteklih dvadesetak godina. Može se reći da je to donelo izvesnu renesansu u primeni fizičkih modela za istraživanja i u dizajnu sala, jer su računari omogućili vrlo detaljnu kvantitativnu analizu impulsnih odziva u okolnostima kada postoje izražene difrakcione pojave na raznim preprekama čije su dimenzije poredljive sa talasnim dužinama. Nasuprot tome, način na koji se iste pojave predstavljaju u softverskim modelima krajnje je aproksimativan. Zbog toga su fizički modeli korišćeni u projektovanju gotovo svih značajnijih sala izgrađenih tokom poslednjih dvadesetak godina.

Audio sistem opere i teatra „Madlenijanum“

Administrator — Mon, 03 Nov 2014 09:48:29 +0000

U saradnji sa kompanijama AVC-PRO i Studiom Berar, projektanti laboratorije za akustiku učestvovali su u projektovanju i finalnim podešavanjima audio sistema opere i teatra „Madlenijanum“.

Audio sistem Velike sale dimenzionisan je za kvalitetnu reprodukciju muzičke matrice za baletske predstave, kao i za ozvučavanje muzičko-scenskih programa (mjuzikl, pozorišne predstave i slične forme). U tom smislu, predviđeno je da sistem za ozvučavanje omogući ostvarivanje potrebne dinamike zvuka koja odgovara i najzahtevnijim muzičkim sadržajima uz obezbeđenje svih neophodnih funkcija za dizajn zvuka u klasičnim pozorišnim predstavama (reprodukcija „muzičkih kulisa“, efekata i dr.).

Na pozornici i u orkestarskoj jami ugrađeni su odgovarajući ormarići za priključenje 48 mikrofona, kao i dve antene za mikrofonski splitter sa 8 UHF diversity prijemnika bežičnih mikrofona. U mikrofonskom fundusu je preko 40 različitih tipova kondenzatorskih i dinamičkih mikrofona sa odgovarajućim priborom, a u sastavu bežičnih mikrofonskih kompleta je 8 ručnih predajnika sa dinamičkim kapislama i 8 beltpack predajnika sa kondenzatorskim lavalier mikrofonima.

Za pokrivanje gledališta predviđeni su portalni zvučnički sistemi ukupne nazivne snage 12 kW i centralna zvučnička skupina iznad pozornice sa front fill zvučničkim sistemima u ogradi orkestarske jame ukupne nazivne snage 2 KW . Na pozornici je predviđeno šest fiksnih i četiri prenosna zvučnička sistema za efekte i scenski monitoring ukupne nazivne snage 6 kW, a za potrebe efekata u sali predviđeno je deset surround zvučkih sistema ukupne nazivne snage 2,2 kW. U sastavu svake od portalnih zvučničkih skupina ugrađena su četiri 3-way/3-amp zvučnička sistema i dva subwoofer-a od 18” (slika br. 4), koji se pobuđuju sa odgovarajućim zasebnim pojačavačima snage uz optimalnu ekvolizaciju preko digitalnih zvučničkih procesora, tako da je ostvaren vrhunski kvalitet reprodukcije tonskih zapisa, a uz primenu odgovarajućih mikrofona i kvalitetna realizacija live performance-a.

Pošto su pojačavači snage sa pratećom opremom dislocirani u odnosu na režiju tona i nalaze se u tzv. pojačavačkom odeljenju ispod pozornice , po prvi put je u jednom beogradskom scenskom prostoru, a verovatno i u širem regionu, primenjena računarska kontrola pojačavača snage i digitalnih procesora za portalne zvučničke sisteme. Na taj način je preko PC računara u režiji tona omogućeno praćenje svih neophodnih parametara pojačavača snage uz korekciju set-up-a digitalnih zvučničkih procesora zavisno od vrste programa.

U režiji tona, smeštenoj iznad svečane lože Velike sale, pored 32-kanalnog analognog audio miksera – 24 mic/lin i 8 stereo ulaza (slika br. 6) predviđeno je i više uređaja za snimanje i reprodukciju zvuka u različitim formatima – CD, MD, DAT i PC-WAV, kao i više uređaja za obradu zvuka i efekte (slika br. 7). Za potrebe live performance-a predviđeno je i izdvojeno priključno mesto za prenosni audio mikser u desnoj loži partera, pri čemu se za ovu namenu planira nabavka odgovarajućeg live digitalnog audio miksera.

Projektom je obezbeđena i adekvatna međusobna funkcionalna veza sa ostalim bliskim tehnološkim sistemima u ovim prostorima kao što je: sistem za TV snimanja, signalnokomunikacioni sistem, sistem simultanog prevođenja i sl.

Ugrađeni su uređaji poznatih svetskih proizvođača koji u potpunosti zadovoljavajui vrhunske tehničke standarde u oblasti ozvučavanja i tonskog snimanja, kao što su:
• audio mikser SOUNDCRAFT K3 Theatre FX,
• uređaji za snimanje i reprodukciju SONY, TASCAM, MARANTZ i HHB,
• uređaji za obradu zvuka i efekte BSS, DBX i LEXICON,
• portalni zvučnički sistemi 4x (JBL AM-6315 + JBL AM-6200 + JBL AL-6115 + JBL ASB-6118),
• centralna zvučnička skupina 2x JBL AM-6215,
• zvučnički sistemi za efekte na pozornici 6x JBL AM-6215,
• monitorski zvučnički sistemi na pozornici 4x JBL SRX-712M,
• surround zvučnički sistemi u sali 8x JBL 8340,
• pojačavači snage sa IQ-PIPLITE kontrolnim modulima 3x CROWN CTS-600, 9x CROWN
CTS-1200, 4x CROWN CTS-3000,
• digitalni zvučnički procesori 2x DBX 480 i 3x DBX 220i,
• mikrofoni SHURE SM, BETA i KSM Series, AKG C-Series i dr.
Sve projektovane instalacije su izvedene prema najvišim profesionalnim standardima u domenu zaštite od smetnji i drugih spoljašnjih uticaja sa primenom SOMMER kablova, a terminiranje je izvršeno sa SWITCHCRAFT konektorima ugrađenim u odgovarajuće namenski pravljene priključne ormariće.

Audio sistem „Sava centra“

Administrator — Mon, 03 Nov 2014 09:11:46 +0000

U saradnji sa kompanijama AVC-PRO i Studiom Berar, realizovano je originalno tehničko rešenje u skladu sa postojećim preporukama proizvođača opreme ali uz odgovarajuća prilagođavanja specifičnostima Velike dvorane SC-a. Pre svega navedeno se odnosilo na način pozicioniranja zvučničkih sistema iza ekrana, a pogotovo na pozicioniranje i podešavanje surround zvučničkih sistema na zidovima sale. Zbog širine sale od preko 45m po prvi put je primenjen koncept sa dva reda surround zvučničkih sistema za pokrivanje srednjeg dela sale, što obezbeđuje prihvatljive nivoe okružujućih efekata za veći broj gledalaca. Ovo rešenje je rezultat analize pokrivanja surround kanala uz pomoć odgovarajućeg softverskog modelovanja.

Ugrađen je audio sistem za višekanalnu reprodukciju filmskog zvuka koji čine:

• sistem za očitavanje analognog i digitalnog audio zapisa sa filmske trake sa
odgovarajućim procesorima i pratećim priborom (tzv. „A“ lanac), i
• zvučničko – pojačavački sistem sa priborom (tzv. „B“ lanac).

Pošto je Velika dvorana premijerni i festivalski bioskop u okviru „A“ lanaca su ugrađena dva najsavremenija filmska procesora u DOLBY DIGITAL i DTS formatu, pri čemu su finalnu proveru i podešavanje sistema realizovali sertifikovani stručnjaci iz Budimpešte u saradnji sa domaćim izvođačima radova. Takođe, u okviru sistema je ugrađen i DOLBY media adapter za priključenje eksternih audio signala različitih analognih i digitalnih formata za potrebe reprodukcije višekanalnog zapisa sa drugih medija (DVD, buduća oprema za elektronski bioskop i dr.).

Zvučničko-pojačavački sistem za reprodukciju filmskog zvuka u sali („B“ lanac) realizovan je sa DBX zvučničkim procesorima-elektronskim skretnicama, CROWN pojačavačima snage i JBL zvučničkim sistemima koji su ugrađeni u većem broju referentnih svetskih bioskopa, a između ostalog i u holivudskoj dvorani za dodelu Oskara. U sali su na zidovima fiksno ugrađeni surround zvučnički sistemi za okružujuće efekte (40 surround zvučničkih sistema na bočnim zidovima sale ukupne nazivne snage 10 kW i 16 EX surround zvučničkih sistema na zadnjim zidovima sale ukupne nazivne snage 4 kW), a iza ekrana se pre filmskih projekcija uz pomoć odgovarajuće prateće opreme pozicioniraju:
• screen zvučnički sistemi za reprodukciju direktnog filmskog zvuka (po jedan zvučnički sistem nazivne snage preko 2kW za levi, desni i centralni kanal), i
• subwoofer zvučnički sistemi za efekte grmljavine, eksplozija i sl. (osam dvostrukih subwoofer-a ukupne nazivne snage 12 kW.).

Ukupna nazivna snaga zvučničko-pojačavačkog sistema u Velikoj dvorani je preko 30 kW, što se u svetskim okvirima smatra jednim od najsnažnijih sistema za višekanalnu reprodukciju filmskog zvuka. Takođe, sva ugrađena oprema je sa THX sertifikatom, što je preduslov da SAVA CENTAR u budućnosti aplicira i za dobijanje THX Sound System sertifikata koji poseduje relativno mali broj sala u svetu.

Audio sistem za hram Svetog Marka u Beogradu

Administrator — Mon, 03 Nov 2014 07:51:47 +0000

U saradnji sa kompanijom Studio Berar Projekt, tim laboratorije za akustiku instalirao je specijalizovano rešenje audio sistema za hram Svetog Marka, što je rezultiralo ujednačnenom pokrivenošću i izuzetnom razumljivosti govora i pojanja u svakom delu crkve, bez narušavanja estetike ovog velelepnog hrama.

Hram Svetog Marka ili Markova crkva je pored hrama Svetog Save najveći pravoslavni hram ne samo u Srbiji, već i na Balkanu. Građena je po ugledu na srednjevekovno duhovno graditeljstvo u srpsko-vizantijskom stilu, a zbog svoje monumentalnosti deluje veličanstveno i snažno. Duga je 62m, široka 45m i visoka 60m, horska galerija prima preko 150 pevača, dok cela crkva može da primi preko 2000 vernika.

Impozantne dimenzije i specifična arhitektura veoma utiču na akustiku, čineći izazov instaliranja audio sistema još većim. Takođe, prilikom projektovanja je bilo potrebno obezbediti jednostavno rukovanje sistemom, obzirom da će njime upravljati sveštena, a ne tehnička lica.

Primenom audio tehnike poslednje generacije, instalirajući manje opreme i postavljajući manje instalacije, ostvarine su mnogo više performanse celokupnog sistema, a sve u rekordno kratkom roku.

Digitalno kontrolisani Line Array zvučnički sistemi i njihova jedinstvena frekvencija pokrivanja obezbedili su savršenu kontrolu usmerenosti zvuka, omogućivši da nema Hot-spotova sa previše visokom frekvencijama, kao ni mrtvih tačaka sa suviše malo. Time je obezbeđeno da se svaki posetilac u svakom delu crkve (ispred Ikonostasa), oseća kao da se nalazi u prvom redu i da se svešteno lice obraća i poji baš njemu (STI>0.5).

Prenos govora i pojanja omogućeni su primenom kondenzatorskih mikrofona velike usmerenosti, kao i UHF bežičnim mikrofonskim sistemima sa odgovarajućim prijemnicima. Za potrebe hora i sinhronizacije sa sveštenim licima koja drže službu, instalirani su viseći mikrofoni, kao i aktivan monitorski zvučnički sistem, na galeriji.

Sistem za spoljašnje ozvučenje je izveden sistemima koji su otporni na grube vremenske uslove i ne narušavaju estetiku, a obezbeđuju pokrivanje zvukom do 50m ispred crkve.

Kontrola i upravljanje audio sistema je poverena procesoru koji pored same obrade audio signala obezbeđuje autonomiju čitavog sistema, maksimalno pojednostavljujući korištenje i eliminišući potrebu za angažovanjem tehničkog lica za kontrolu. Napajanje je izvedeno primenom digitalnih pojačavača koji omogućavaju dodatno podešavanje i prilagođavanje zvučničkih sistema. Sva centralna oprema je smeštena u rek orman, koji je zbog estetike obrađen drvenim površinama.

Elektronski bubnjevi

Administrator — Sat, 01 Nov 2014 11:53:30 +0000

Realizovani elektronski bubnjevi predstavljaju kompleksan sistem koji integriše nekoliko naučnih oblasti: elektroniku, programiranja u realnom vremenu, tehnologiju materijala, mehaniku i akustiku. Hardverski deo sistema čine: senzori, Arduino modul, MIDI interfejs, Bluetooth moduli, računar i zvučnici (slušalice).

Elektronski bubnjevi kao muzički instrument treba da obezbede osećaj sviranja kao kod akustičnih bubnjeva. Pored toga, elektronski bubnjevi treba da predstavljaju nezavistan sistem, koji se lako povezuje i transportuje. Zbog ovih zahteva neophodno je napraviti delove bubnja o koje se udara, konstrukciju koja će nositi sve delove bubnja i obezbediti fizičke veze svih delova sistema koji to zahtevaju. Ukupan broj senzora je 9, i neophodno je ostvariti fizičku vezu izmeĎu svakog senzora i analognih ulaza na Arduinu. Veze treba da budu raskidive, jer je zbog transporta neophodno rasklapanje instrumenta na sastavne delove. Zbog velikog broja provodnika koji dolaze od senzora do Arduina, kao i zbog zahtevanog raskidanja fizičke veze, neophodno je konstruisati posebnu pločicu, preko koje će senzori biti povezani na Arduino modul. Raskidiva fizička veza se obezbeĎuje pomoću TRS 1/8“ konektora. Na pločici se nalaze ženski konektori, a na završetku provodnika od senzora muški konektori. Zbog zaštite ulaznih elektronskih kola Arduino platforme konstruisano je zaštitno kolo za svaki ulaz. Sva zaštitna kola nalaze se na projektovanoj pločici. Senzori su preko konektora i zaštitnih kola povezani na analogne ulaze Arduino modula. Projektovana pločica se postavlja vertikalno u odnosu na Arduino modul, zbog uštede prostora.

URSA fragmat akustika

Administrator — Sat, 01 Nov 2014 11:31:06 +0000

U kooperacij kompanijei URSA i Laboratorije za akustiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, tazvijen je softverski paket „URSA fragmat akustika“.

Program URSA FRAGMAT – AKUSTIKA RS namenjen je arhitektima – projektantima koji žele, da procene nivo zvučne izolacije različitih konstrukcija. Iako dobijeni rezultati nekada nisu dovoljni i ne mogu se zameniti sa kompleksnom studijom o zaštiti od buke, što je posledica radnog iskustva i profesionalnog rada na polju akustike, oni se svakako mogu koristiti kao smernice u projektovanju i podrška pri izradi kompleksne akustičke studije kod složenijih objekata, a za većinu objekata koji se sreću u svakodnevnoj projektantskoj praksi (stambene i poslovne zgrade, hoteli…) može se program koristiti i za izradu elaborata zvučne zaštite.

Za razliku od dosadašnjih software-a i proračuna koji su se pojavljivali na tržištu i koji su tretirali samo zvučno-izolacionu moć pojedinih konstrukcija zasebno, ovaj program nudi mnogo kompleksniji uvid u fenomen prostiranja zvuka kroz konstrukcije, uzimajući u obzir i efekte bočnog provođenja zvuka kroz zidove i međuspratne konstrukcije (tavanice i podove), tako da prenos zvuka iz jedne prostorije u drugu posmatra sistemski kroz sve elemente prostorije koji utiču na to.

Program takođe uzima u obzir i vrstu spojeva između konstrukcija koja može imati veoma značajan uticaj na prenos zvuka iz jedne prostorije u drugu, kao i uticaj spoljašnjih zidova i stolarije na prodor spoljašnje buke u prostoriju.

Program takođe ima modul koji se odnosi na prostornu akustiku procenjujući vreme reverberacije u prostoriji. Radeći na programu, korisnik će veoma brzo uvideti edukativnu vrednost koju on nosi u sebi, dopuštajući korisniku da varijacijama raznih pomenutih parametara (kao što su način spojeva konstrukcija,dimenzje prostora, veličina i položaj stolarije, različiti nivoi zvučne izolacije konstrukcija…), trenutno vidi kako to utiče na konačni rezultat prolaza zvuka iz jedne prostorije u drugu i na kraju krajeva šta sve utiče na zvučnu izolacionu moć jedne konstrukcije koja deli dve prostorije. Sa novim saznanjima, proces projektovanja će biti celokupniji, kompleksniji, svesniji i na kraju krajeva mnogo bolji po pitanju akustike, i uticaće sigurno na povećanje kvaliteta zvučne zaštite u objektima koji se grade, a samim tim i na kvalitet života.

Program ne uzima nikakve matematičke modele za proračun zvučne izolacije pojedinih konstrukcija, već koristi bazu podataka izmerenih laboratorijskih vrednosti, a ostale uticaje na prenos zvuka, uzima preko proračuna definisanih u evropskim standardima EN 12354

Rekonstrukcija ljubljanske Opere

Administrator — Fri, 31 Oct 2014 19:01:46 +0000

Stručni tim Laboratorije za akustiku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je po pozivu Ministarstva za kulturu Slovenije uspešno redizajnirao salu opere u Ljubljani u okviru rekonstrukcije te zgrade. Opera je otvorena u decembru 2011. godine i akustika obnovljene sale je dobila sva priznanja javnosti, kao i muzičara.

Saradnja sa slovenačkim arhitektama je započeta na projektu mariborske Opere arhitekte Janeza Lajovca, između ostalog. Nakon toga je došao poziv iz Ljubljane – restauracija stare Opere.

Akustika svake dvorane je sinteza zahteva čujnosti i estetike zvuka. Posebno izazovno projektovanje akustike u operskim kućama. To je kompromis između ponekad sukobljenih zahteva slušaoca, pevača i orkestra. Ovakav akustični dizajn zahteva niz manjih intervencija.

Koristili smo različita programska oruđa, ali smo za restauraciju ljubljanske Opere morali da napravimo fizički model na kome smo obavili ispitivanja. U našem radu je ključno iskustvo projektovanja akustiuke u objektima koje vodi naše razmišljanje u pravom smeru.

Za rešavanje akustike u sto godina staroj operskoj dvorani tražena rešenja u geometrijskim, istorijskim i estetskim karakteristikama.

Nakon akustičnih merenja izvedenih u operskoj sali i na pripremljenom akustičnom modelu sale, tim je bio suočen sa nedostacima, koji su bili posledica geometrije i unutrašnje opreme. Upravo ovi deficiti su tražili neke izmene, ali postojala su jasna uputstva Zavoda za kulturno nasleđe da se sačuva identitet. Cilj je bio dostići najviši mogući akustični kvalitet, za ono što mi kažemo u literturi da je ‘optimalno za operu’.

Ono što se svakako izdvaja među intervencijama jeste eliminacija prepreka između loža, što se pokazalo kao dobitak u vizuelnom smislu samog prostora, kao i serija detalja, koji su takođe doprineli boljem kvalitetu.

Posebno je bilo teško prilagoditi akustiku u orkestarskoj rupi; i tu postoje razni elementi za kontrolu akustike, tako da svaki ansambal koji okupira ovaj prostor može da ga prilagodi svojim potrebama.

Naknadna merenja su pokazala da je akustika u dvorani blizu optimalne.

Noć muzeja – Svet zvuka

Administrator — Fri, 31 Oct 2014 18:18:34 +0000

Izložba „Svet zvuka“ autora prof.dr Miomira Mijića i prof.dr Dragane Šumarac Pavlović je stalna postavka koja prikazuje složeni put muzike koju slušamo, od fizičko mehanicke prirode zvuka do demonstraciuje zvučnih slika u koncertnoj sali.

Izložba je zamišljena kao stalna postavka u Kolarčevoj zadužbini a ideja je da se proces generisanja zvuka demistifikuje, dekomponuje na osnovne fizičke zakonitosti, da se onima koji najčešće dolaze u Kolarčevu zadužbinu i slušaju muziku i ne razmišljaju o njenim drugim aspektima, da se pojasni fizicki aspekat zvuka.

„Izložba osvetljava tajanstveni i bogati svet zvuka od načina na koji osciluju molekuli vazduha i pobudjuju našu bubnu opnu, do raznih elemena koji čine lanac nastanka zvuka“.

Autori izložbe su, služeći se malim fizičkim lukavstvima, pokušali da izdvoje neke elemente kao što su ploče koje osciluju da bi se videlo kako zapravo telo instrumenta pobudjuje zvuk.

„Sve se to na kraju završava pričom u koncertnoj sali koja je poslednja karika, prostor koji slušaoci dele sa muzičarima i koja puno utiče na konačan doživaljaj zvuka“.