telit.etf.rs » Laboratorija za akustiku

Rezultati ispita januar

prof. dr Miloš Bjelić — Tue, 24 Jan 2023 12:58:25 +0000

Objavljen su u januarskom ispitnom roku (sa ukupnim brojem poena ostvarenim na predmetu). Poene na predispitnim obavezama kao i na samom ispitu možete videti na sajtu predmeta u tabeli Poeni i ocene.

Treći domaći zadatak

Tatjana Miljkovic — Tue, 01 Nov 2022 16:43:50 +0000

Objavljen je .

Drugi domaći zadatak

Tatjana Miljkovic — Tue, 25 Oct 2022 14:31:21 +0000

Objavljen je .

Početak nastave

prof. dr Miloš Bjelić — Mon, 17 Oct 2022 08:20:09 +0000

Predavanja i vežbe biće održani u utorak 18.10. u terminu od 18h do 22h u sali 69. Na osnovu dogovora sa studentima na uvodnom času nastava će se u nastavku semstra održavati utorkom umesto petkom.

Izložba Audio-industrija u Srbiji

prof. dr Miloš Bjelić — Fri, 23 Jul 2021 13:26:59 +0000

Izložba Audio-industrija u Srbiji

Muzej nauke i tehnike, Skender-begova 51, Beograd
Galerija 51, 20. jul – 31. avgust 2021.

Muzej nauke i tehnike predstavlja izložbu „Audio-industrija u Srbiji“, prof. dr. Miomira Mijića koja je posvećena istoriji razvoja industrijske audio uređaja i sistema na našim prostorima, od tridesetih godina dvadesetog veka pa sve do današnjih dana.
Na izložbi ćete saznati koje su prve sprave stigle u Srbiju, a koje su mogle da reprodukuju zvuk, zatim, koji je uređaj ključan za početak razvoja audio-industrije kod nas. Saznaćete i više o proizvođačima između dve svetska rata, kao i o velikom zamahu razvoja nakon Drugog svetskog rata, o značaju proizvodnje koja je snabdevala čitavu teritoriju Jugoslavije najrazličitijim komercijalnim i profesionalnim uređajima. Najveći broj izloženih eksponata je iz fonda Muzeja nauke i tehnike, Lola Audio i Laboratorije za akustiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Podsećamo da je pojava audio-tehnike obezbedila ogroman civilizacijski pomak u ljudskoj komunikaciji prevazišavši fizička ograničenja, i omogućivši da se zvuk čuje „dalje“ i „kasnije“. Sa audio-tehnikom je civilizacija počela da ostavlja zvučne otiske minulih vremena, a s vremenom je, udružena sa drugim oblastima tehnologije, omogućila da zvučne komunikacije po potrebi mogu biti i globalne.
Svečano otvaranje izložbe je u utorak 20. jula u 18 časova u Galeriji 51, ulaz iz dvorišta, Dobračina 51.
Kratki istorijat razvoja audio-industriji u Srbiji:
Prve sprave koje su u Srbiji reprodukovale zvuk su bili mehanički gramofoni, koji su uvoženi iz inostranstva. Tek sa pojavom komercijalne radio-difuzije stvaraju se uslovi za početak proizvodnje audio-industrije na tlu Srbije. Emitovanje programa Radio Beograda od 24. marta 1929. godine doprinelo je širenju radio-prijemnika u narodu, u to vreme nazvanih „radio-aparati“. Oni su prvi put u istoriji ljudima pružili zvuk reprodukovan pomoću zvučnika, što po definiciji jeste cilj audio-tehnike. Između dva svetska rata pojavljuju se firme koje su od uvoznih delova skalapale radio-prijemnike. Prva takva firma na tlu Srbije bila je „Konrat d. d. Saba“ iz Subotice koja prvi radio prijemnik najavljuje u svom katalogu za 1928/29. godinu, a od 1932. počinje da ga serijski proizvodi i prodaje. Nakon 1946. godine država osniva Radio-komitet kao deo sistema za centralnu upravljanje privredom u čijoj nadležnosti je bila proizvodnja radio-prijemnika. Prvi posleratni proizvođač bila je fabrika „Nikola Tesla“ koja je 21. septembra 1947. počela sklapanje prvog domaćeg prijemnika „Kosmaj 47“. 1955. godine nastaje jugoslovenski industrijski gigant „Elektronska industrija Niš“ (EI) koja je radila sve do 2013. godine. EI Niš je u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka pokrivala veliki deo tržišta kućne i profesionalne audio-opreme. U periodu od 1955. godine pa do 1975. godine ova fabrika je proizvela oko četiri miliona radio-prijemnika. Krajem sedamdesetih godina ova fabrika je najveća i najsavremenije opremljena organizacija u Jugoslaviji koja se bavi proizvodnjom audio vizuelnih uređaja. U februaru 1974. godine grupa entuzijasta osniva firmu koja bi se bavila proizvodnjom manjih audio-mikseta i pojačavača. Nekoliko puta menjajući ime konačno dobija naziv po kome je i danas znamo: „Lola Audio“. Razvoj i proizvodnja su bili usmereni na visokokvalitetne uređaje namenjene profesionalnim korisnicima, lokalnim radio stanicama, domovima kulture, pozorištima i slično.

Radionica „Zvuk-Tišina-Buka“

prof. dr Miloš Bjelić — Fri, 07 Dec 2018 17:03:39 +0000

U četvrtak 6.12.2018. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu održana je radionica pod nazivom „Zvuk-Tišina-Buka“. Radionica je realizovana u sklopu projekta „Stvaranje uslova za poboljsanje kvaliteta zivotne sredine u zgradama u domenu zastite od buke“ i imala je za cilj upoznavanje studenata Arhitekture sa zvučnim konforom u zgradama. U realizaciji radionice učestvovali su: Dragana Šumarac Pavlović, Miomir Mijić, Ana Radivojević (Arhitektonski fakultet), Ljiljana Brajović (Građevinski fakultet) i Miloš Bjelić.

Otvaranje rekonstruisane sale Doma sindikata

prof. dr Miloš Bjelić — Sat, 28 Apr 2018 14:35:13 +0000

U petak 27.4. svečano je otvorena rekonstruisana višenamenska sala Doma sindikata (Kombank dvorana). Pored filmskih projekcija, u velikoj dvorani održavaće se pozorišne, baletske i operske predstave, kao i koncerti. Zbog toga je u procesu akustičkog dizajna sale bilo potrebno izvršiti specifične intervencije. U procesu rekonstrukcije izvršene su akustičke obrade koje su bile u skladu sa zahtevom da se određeni delovi stare sale sačuvaju kao kulturno nasleđe. Akustički dizajn sale projektovali su prof. Miomir Mijić i prof. Dragana Šumarac Pavlović. Svečano otvaranje Kombank dvorane uveličali su Frančesko Tristano, svetski poznati pijanista klasične i elektronske muzike i Simfonijski orkestar RTS-a, na čelu sa maestrom Bojanom Suđićem.

Interdisciplinarni projekat „Na granici umetnosti i nauke“

Administrator — Mon, 03 Nov 2014 12:00:34 +0000

Proširivanje vidika, sticanje neophodnih životnih veština, interdisciplinarna saradnja – neki su od ciljeva jednogodišnjeg programa za studente beogradskih univerziteta.

U četvrtak 12. juna 2014. u beogradskoj Galeriji 12 Hub (G12 HUB) počeo je jednogodišnji „Nelt edukativni program“, u kome će studenti sa šest beogradskih fakulteta imati prilike da pohađaju program pod nazivom „Interdisciplinarna saradnja kao potencijal razvoja mladih profesionalaca na polju umetnosti, nauke i novih tehnologija“. Tokom godinu dana, studenti sa Fakulteta primenjenih umetnosti, Elektrotehničkog fakulteta, Fakulteta dramskih umetnosti (laboratorija za dizajn zvuka), Fakulteta likovnih umetnosti, Fakulteta za medije i komunikaciju i Arhitektonskog fakulteta imaće 19 predavanja – sa svakog fakulteta partnerski će biti uključen po jedan profesor-mentor, koji će zajedno sa drugim mentorima dizajnirati programsku šemu i pratiti rad studentske grupe tokom celog trajanja programa. Sa svim fakultetima potpisan je sporazum o saradnji, a po završenom edukativnom programu svi polaznici dobiće sertifikat Galerije 12 HUB, dok će najuspešniji projekti polaznika biti promovisani u okviru programa Galerije. Program podrazumeva predavanja, mentorske radionice, stručna vođenja kroz izložbe, organizovane studijske posete institucijama i kompanijama, kao i gostovanja umetnika, hakera, programera, dizajnera, inženjera, kustosa, uspešnih poslovnih ljudi i teoretičara iz Srbije i inostranstva. Ujedno, sva predavanja, koja će se održati u Galeriji 12 Hub, biće otvorena za javnost.

Šta je cilj ovakvog programa i interdisciplinarnih predavanja? Prema rečima Milice Pekić, kustoskinje G12 HUB,

želja je da se promoviše intersektorska saradnja u graničnom polju – između umetnosti, nauke, novih medija i performansa. „Galerija je imala ideju, a kompanija Nelt je to podržala, da se napravi partnerstvo sa fakultetima – sa onim fakultetima i onim studentima koji su na neki način ciljna grupa galerije. Zbog intersektorske saradnje, kontaktirali smo predstavnike šest fakulteta i ozvaničili saradnju s njima – oni su sada zvanični partneri na ovom programu, po jedan ili dva profesora sa svakog fakulteta su mentori, i u saradnji s njima je odabrano tridesetak studenata. Prilikom pravljenja programa, imali smo u vidu ono što je galerija prepoznala kao moguće polje interesovanja za mlade, za šta mislimo da možda nije dovoljno pokriveno u zvaničnim studentskim programima, a studentima može da bude korisno za budući profesionalni rad. Hteli smo da im pokažemo primere interdisciplinarne saradnje, primere istraživanja umetnika i naučnika na polju između jedne i druge oblasti. Takođe, imaćemo nekoliko izleta i poseta institucijama, muzejima i laboratorijama. Želimo da uvedemo neke stvari koje se vezuju za praktični rad nakon završetka studija – od toga kako funkcionišu kompanije, institucije, do praktičnih veština – kako se pišu projekti, kako se pronalaze sredstva, kako se aplicira za posao, kako se piše CV… Mislim da se u redovnim studijskim programima takve veštine ne mogu naučiti. U galeriji stalno imamo predavanja za studente i razgovore sa umetnicima koji kod nas izlažu, i upravo iz tih razgovora videli smo da je to nešto što je njima najpotrebnije. Njima najviše nedostaje veština kako da predstave sebe i svoj rad – imaju sjajne ideje, ali nemaju nikakvo znanje ni mehanizam kako da te ideje realizuju. Kada je reč o studentima elektrotehnike, stvari su malo drugačije, jer su njihove veštine tražene u mnogim kompanijama. Ono što je za studente ETF-a važno jeste saradnja sa drugim bliskim poljima, saradnja naučnika i inženjera sa umetnicima, kreativcima i rediteljima. Već na prvom susretu, u četvrtak, videlo se da postoji dosta interesovanja, i da jedni drugima mogu da pomognu u proširivanju vidika: da vide šta su savremene teme, šta je danas važno i o čemu treba da se razmišlja

Izvor: Vreme.com

Fizički modeli prostorija u nastavi akustike

Administrator — Mon, 03 Nov 2014 11:16:16 +0000

Usavršavanje laboratorijske opreme i postupaka merenja u fizičkim modelima i akumulirana praktična iskustva stečena u njihovoj primeni na raznim projektima stvorili su uslove da se ova sofisticirana tehnika primeni i u nastavi akustike na Elektrotehničkom fakultetu i u istraživanjima u okviru magistarskih i doktorskih radova.
U tom cilju u laboratoriji je napravljeno nekoliko fizičkih modela karakterističnih prostorija. Pomoću njih su organizovane pokazne vežbe raznih akustičkih fenomena koje čine deo kursa akustike. Modeli su napravljeni od stakla i imaju odgovarajuća pokretna postolja, čime je omogućeno njihovo postavljanje na različitim mestima u laboratoriji, u skladu sa organizacijom studentskih radnih mesta.
Osnovni fizički model korišćen u nastavi akustike je paralelopopedna prostorija u razmeri 1:10. Model je napravljen od debelog stakla (10 mm) da bi se u njemu minimizirala osnovna apsorpcija. On je našao svoju primenu za emonstraciju uticaja sopstvenih rezonanci na akustički odziv prostorije. Za to se u model postavlja pokretni mikrofon koji se može kretati po jednoj od osa prostorije. Beleženjem nivoa registrovanog signala na karakterističnim rezonantnim frekvencijama demonstrira se postojanje stojećih talasa. U njemu se takoće na jednostavan način studentima demonstrira osnovna procedura merenja vremena reverberacije.
Prednost pokazivanja na modelu u odnosu na realne prostorije je u tome što se sve eventualne promene u mernoj postavci izvode na jednostavan i brz način.

Model paralelopipedne prostorije u razmeri 1:10 koji
se koristi u nastavi za demonstriranje sopstvenih rezonanci
prostorije

Drugi fizički model koji je našao svoju primenu i u istraživanjima i u nastavi je reverberaciona komora napravljena u razmeri 1:10 (kopirana je standardna reverberaciona prostorija koja se nalazi u Institutu za ispitivanje materijala u Beogradu). I ovaj model je izraćen od debelog stakla. Model reverberacione komore je prvobitno napravljen kao deo laboratorijskog alata za izradu fizičkih modela. U njemu su vršena merenja koeficijenta apsorpcije raznih materijala koji su odabirani za primenu u izradi raznih fizičkih modela. Zbog njegove prirode, ovaj model je takođe našao primenu u demonstraciji studentima, pre svega postupka merenja remena reverberacije.

Model reverberacione komore u razmeri 1:10 za
merenja koeficijenta apsorpcije materijala koji se koriste za
izradu modela

Najzad, zbog pojednostavljivanja organizacije laboratorijskih vežbi napravljen je fizički model anehoične prostorije koja postoji u Laboratoriji za akustiku. Njena osnovna konstrukcija napravljena je od drveta, a unutrašnja apsorpciona obrada izvedena je s klinastim formama napravljenih od Azmafona. U okviru kursa akustike u odelu anehoične prostorije demonstrira se efekat usmerenosti zvučnog izvora i efekat češljastog (komb) filtra koji nastaje prisustvom neke refleksione ravni.

Model anehične prostorije u razmeri 1:10 koji se
korusti za demonstracije nekih fenomena u slobodnom prostoru

Fizički modeli

Administrator — Mon, 03 Nov 2014 10:29:42 +0000

Fizički modeli su važan alat u istraživanju i u akustičkom dizajnu koncertnih i operskih sala. U Laboratoriji za akustiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu upotreba fizičkih modela prostorija započela je pre 20 godina, inicirana potrebama rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Beogradu. Tokom proteklih godina u radu na akustičkom dizajnu raznih sala uvedene su i neke inovacije u tehnologiji primene modela. Na osnovu takvog iskustva fizički modeli raznih prostorija koriste se i kao sredstvo u nastavi akustike za demonstracije raznih fenomena u zvučnom polju.
Razvoj računara i pojava komercijalnih softverskih paketa za predikciju zvučnog polja pomoću geometrijskog modela u jednom periodu razvoja akustike prostorija stvorili su privid da je vreme fizičkih modela prošlo. Dve njihove značajne osobine bile su konfrontirane prividnoj jednostavnosti izrade i korišćenja softverskih modela: relativno visoka cena i relativno dugačak vremenski rok potreban za izradu smanjene makete prostorije. Zbog toga se u nekoliko poslednjih dekada dvadesetog veka fizičko modelovanje, sa retkim izuzetcima, uglavnom nije pominjalo u literaturi.
Iskustvo na projektovanju pokazalo je da u enterijeru sala mogu postojati značajni uticaji na zvučno polje koji se, zbog raznih teorijskih ograničenja ne mogu prikazati u softverskim modelima zasnovanim na principima geometrijske akustike. To je ozbiljan nedostatak softverskih alata u okolnostima kada se postavljaju najviši zahtevi akustičkog dizajna, kao što je to u slučaju koncertnih i operskih sala. To je možda još veći neostatak kada se koriste u istraživačkom radu. Zbog toga je postalo jasno da vreme fizičkih modela u akustici ipak još ije prošlo. Najveći zamah u tom domenu dogodio se uvođenjem računara u merne procedure, što se dogodilo u proteklih dvadesetak godina. Može se reći da je to donelo izvesnu renesansu u primeni fizičkih modela za istraživanja i u dizajnu sala, jer su računari omogućili vrlo detaljnu kvantitativnu analizu impulsnih odziva u okolnostima kada postoje izražene difrakcione pojave na raznim preprekama čije su dimenzije poredljive sa talasnim dužinama. Nasuprot tome, način na koji se iste pojave predstavljaju u softverskim modelima krajnje je aproksimativan. Zbog toga su fizički modeli korišćeni u projektovanju gotovo svih značajnijih sala izgrađenih tokom poslednjih dvadesetak godina.