Kako komuniciraš

Šta je elektromagnetno zračenje?
Elektromagnetno (EM) zračenje predstavlja jednu vrstu kretanja energije kroz prostor koja nastaje kao posledica elektromagnetnih procesa. Elektromagnetno zračenje čine elektromagnetni talasi koji se prostiru brzinom svetlosti. Osnovna karakteristika talasa je njihova frekvencija, odnosno talasna dužina.

EM zračenje se deli na jonizujuće i nejonizujuće. Kod jonizujućeg zračenja talasi nose veliku energiju koja može da ošteti molekule i raskine hemijske veze. Nasuprot tome, nejonizujuće zračenje ima samo termički efekat nad materijom, odnosno zagreva je, što takođe može biti štetno pri dužem izlaganju većim nivoima zračenja.
Elektromagnetno zračenje oko nasSunčevo zračenje je osnovno EM zračenje bez kojeg ne bi bilo života na Zemlji. Bez zračenja Sunca, temperatura Zemlje bila bi kao u međuzvezdanom prostoru, oko -270⁰C. Sama Zemlja takođe emituje EM zračenje, a do Zemlje stižu i razne vrste zračenja iz kosmosa. Čovek je pronašao načine da proizvede EM talase u svim delovima EM spektra i da ih stavi u upotrebu.

Neki od primera korišćenja EM talasa:
Radio talasi se koriste za distribuciju radio i TV programa i za komunikacije, a mikrotalasi za kuvanje, komunikacije i distribuciju TV signala. U oblasti infracrvenog zračenja rade pojedini uređaji za kuvanje, daljinski upravljači za televizore i bezbednosni sistemi. X-zraci upotrebljavaju se za rendgensko snimanje, a gama zraci u medicini. Određeni uređaji i tehnologije, bez kojih ne bismo mogli da zamislimo današnji život, rade upravo zahvaljujući EM talasima. U oblasti viših frekvencija rade radio i TV uređaji, mobilni telefoni, kućni bežični telefoni, WiFi mreže, daljinski upravljači, GPS uređaji, a u oblasti nižih frekvencija postoji EM zračenje koje nastaje od električnih kablova, električnih motora, uređaja za domaćinstvo, transformatora i punjača za baterije.

Kako radi mobilna mreža?
Mobilna telefonija korišćenjem radio talasa prenosi informacije – govor i podaci transformišu se preko antena u EM talas. Da bismo mogli da telefoniramo gde god se nalazili, neophodno je da talase našeg telefona registruje neka bazna stanica i da telefon u svakom trenutku može da uhvati signal neke od baznih stanica. Zato i postoji mreža baznih stanica koje pokrivaju teritoriju na kojoj se krećemo. Radio talasi brzo slabe dok se kreću kroz prostor i dodatno kad prolaze kroz prepreke. Kada je bazna stanica daleko, telefon prima slab signal ili je van dometa. Kada telefoniramo u pokretu, uređaj razmenjuje podatke sa jednom ili više baznih stanica. Signal jedne bazne stanice u jednom trenutku postaje previše slab, pa telefon prelazi na komunikaciju sa drugom baznom stanicom čiji je signal bolji. Na taj način razgovor se ne prekida, dok telefon neprimetno „prelazi“ sa jedne stanice na drugu.

Koja je uloga antena baznih stanica?
Antene baznih stanica služe da transformišu električni signal i preko njih mobilni aparat komunicira sa ostatkom mreže i drugim korisnicima. One se uglavnom postavljaju na visoke tačke, na stubove ili zgrade, kako bi njihov signal moglo da primi što više telefona u toj oblasti. Najčešće su usmerene, kako bi pokrile signalom tačno određenu oblast. Zračenje usmerenih antena može se zamisliti poput snopa baterijske lampe. Neposredno ispod i iznad, kao i iza usmerene antene, zračenje je veoma malo.

Kako rade mobilni uređaji?
Svaki mobilni uređaj poseduje antenu ugrađenu u aparat. Te antene su neusmerene, odnosno zrače u svim pravcima. Za razliku od baznih stanica koje pokrivaju tačno određeno područje, mobilni telefoni odašilju signal u svim pravcima.

Kojom snagom mobilni aparat emituje signal?

Pošto radio talasi slabe prilikom prostiranja u prostoru, kada je mobilni aparat dalje od bazne stanice, on mora da emituje većom snagom kako bi bazna stanica mogla da primi i pravilno rastumači njegov signal. Sa druge strane, ako je telefon blizu bazne stanice, on zrači manjom snagom da ne bi ometao prijem signala drugih korisnika. Zbog toga se u mobilnoj telefoniji primenjuje kontrola snage mobilnog aparata. Bazna stanica, porukama koje razmenjuje sa telefonom, diktira kojom snagom će telefon da zrači.

Mobilni telefon povremeno razmenjuje poruke sa baznom stanicom i kad ga ne koristimo. Na taj način se „javlja“ stanici da bi mreža mogla da nas pronađe kada treba da primimo poziv ili poruku. Moderni, pametni telefoni, koji imaju instalirane razne aplikacije, razmenjuju i dodatne poruke.

Šta je SAR?

Kada je izloženo EM zračenju, ljudsko telo apsorbuje određenu količinu energije. Ta apsorbovana energija se opisuje dozom primljenog zračenja i zavisi od jačine zračenja, karakteristika ljudskog tela i vremena u kojem je telo izloženo zračenju. Osnovna veličina koja opisuje kako telo apsorbuje energiju naziva se specifična stopa apsorpcije – SAR (Specific Absorption Rate). Proizvođači mobilnih aparata obavezni su da u uputstvu navedu maksimalne veličine SAR-a i one moraju biti u propisanim granicama. Evropska i domaća regulativa propisuju 2W/kg kao graničnu vrednost SAR-a lokalizovanog na glavu i trup.

Zdravstvene i druge međunarodne organizacije o zračenju

Više međunarodnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization) i Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (International Commission on Non-ionizing Radiation Protection) bave se uticajem EM zračenja na ljude. U poslednjih 30 godina objavljeno je više od 25.000 naučnih članaka koji se bave ovom temom. Zaključak SZO jeste da se izlaganje niskim nivoima radio talasa ne može nesumnjivo dovesti u vezu sa posledicama po zdravlje. Jedini sigurno dokazani efekat nejonizujućeg zračenja na ljude jeste zagrevanje tkiva.

Za više informacija, posetite:

http://www.who.int/topics/electromagnetic_fields/en/

http://www.icnirp.org/en/home/index.html

Zakonska regulativa- Granične vrednosti u Srbiji i EU
U svakoj zemlji postoje zakoni koji određuju graničnu vrednost jačine zračenja na mestima na kojima se može naći čovek, a kod nas je to Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja. Tim zakonom propisane su granične vrednosti u Srbiji, koje su znatno manje od preporučenih standarda koje postavlja Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja i koje podržava Svetska zdravstvena organizacija.