Laboratorija za IP komunikacije se bavi tehnikama i protokolima različitih slojeva Internet mreže, i ima prevashodno obrazovnu ulogu. U laboratoriji, studenti izučavaju algoritme za kodovanje kojim se optimizuje iskorišćenje transmisionih medijuma, kao i medijuma za skladištenje podataka. Izučavaju se i algoritmi za šifrovanje i heširanje podataka sa  primenom u mrežnoj bezbednosti. U labu studenti stiču veštine u oblasti mrežne administracije, i upoznaju se sa alatima otvorenog koda za implementaciju širokog spektra Internet funkcionalnosti.

Mrežna administracija i programiranje

U okviru predmeta Mrežna administracija i programiranje studenti se upoznaju sa osnovama Linux operativnog sistema i rada u šelu koji predstavlja osnovni vid kontrole Linux operativnog sistema prisutan na svim Linux platformama (na platformama koje nemaju instalirano grafičko okruženje je to i jedini način kontrole). U okviru predmeta se izučavaju osnovni alati i komande kojima se obavlja mrežna i sistemska administracija Linux operativnog sistema.

U okviru lab vežbi, student  prolaze kroz komande i alate koji su rađeni na predavanjima i računskim vežbama. Na svakoj lab vežbi studenti dobijaju spisak pitanja koje moraju praktično rešiti u toku lab vežbe. Lab vežbe su osmišljene tako da studenti  prođu kroz celokupnu materiju koja je predavana i pripreme se kako za ispit, tako i za praktičan rad u Linux operativnom sistemu. Na svakom računaru u labu je podignuta jedna ili više virtuelnih mašina na kojima je instalirana neka od mnogih Linux distribucija u okviru kojih se rešavaju zadati problemi u okviru lab vežbe.

Internet programiranje

U okviru predmeta Internet programiranje studenti na lab vežbama implementiraju osnovne funkcionalnosti veb sajtova koristeći programske jezike HTML, CSS, JavaScript, PHP i MySQL. HTML i CSS jezici određuju izgled veb strane. JavaScript se tipično izvršava na korisničkom računaru i proračunava veb stranu na osnovu korisničkih aktivnosti. PHP  i MySQL povezuju korisnika sa udaljenim bazama podataka. Ovi jezici omogućavaju procesiranje korisničkog unosa na osnovu informacija u bazama i prikaz rezultata na veb strani koju korisnik dobija.

Na lab vežbama studenti testiraju različite stilove za prikaz stranica, ažuriranje baze podataka na osnovu unosa korisnika,  autentifikaciju korisnika, kontrolu korisničkog unosa i druge bazične funkcionalnosti. Po sticanju osnovnih znanja iz Internet programiranja, studenti implementiraju različite veb sajtove u okviru projekata koje rade u grupama po dvoje: blogove, portale vesti, Internet prodavnice, aktivističke sajtove i druge.

Programiranje komunikacionog hardvera

U okviru predmeta Programiranje komunikacionog hardvera studenti stiču znanja potrebna za programiranje programabilnih čipova. Programabilni čipovi (FPGA – Field Programmable Gate Array) omogućavaju da se na čipu implementiraju raznovrsne funkcionalnosti poput kriptografskih funkcija šifrovanja i dešifrovanja, procesiranja paketa, kontrolnih funkcija, primopredajnih komunikacionih funkcionalnosti i dr. Pri tome, programabilnost čipa omogućava da se u slučaju potrebe čip reprogramira za neku drugu funkcionalnost. U okviru predmeta se uče VHDL i Verilog programski jezici koji predstavljaju dva najpopularnija HDL (Hardware Description Language) jezika. HDL jezici se koriste za opis hardvera koji se želi implementirati i predstavljaju efikasan alat kojim se mogu realizovati i veoma složene funkcionalnosti.

U okviru lab vežbi se radi u razvojnim okruženjima za čipove kompanija Xilinx i Altera. Na samim lab vežbama se razvijaju i testiraju (verifikuju) jednostavnije funkcionalnosti u cilju postepenog i kvalitetnog savladavanja HDL programiranja i rada u razvojnom okruženju. Na kraju se radi razvoj složenije funkcionalnosti u okviru projekta. Pri tome, na raspolaganju su razvojne ploče na kojima se može spustiti projektovani dizajn na programabilni čip i videti rad realizovane funkcionalnosti u praksi.

Teorija informacija i kodovi u telekomunikacijama

U okviru predmeta Teorija informacija i kodovi u telekomunikacijama studenti izučavaju osnovne principe teorije informacija, koja određuje granice performansi telekomunikacionih sistema. U predmetu su objašnjeni osnovni principi konstrukcije statističkih kodova, koji predstavljaju osnov savremenih alata za kompresiju podataka. Posebno detaljno opisani su zaštitni kodovi, pomoću kojih se obezbeđuje pouzdan prenos podataka kroz nepouzdan kanal i stabilan zapis na medijume za skladištenje podataka. Izloženi su elementi moderne teorije kodovanja, kod koje centralno mesto zauzima koncept iterativnog dekodovanja koji omogućava dostizanje Šenonove granice. Ukratko je objašnjena primena zaštitnih kodova u IP komunikacijama, kao i veza teorije informacija i algoritama koji se koriste u veštačkoj inteligenciji. Na kraju kursa daje se pregled postupaka za kriptografiju i kriptoanalizu, kao i pregled savremenih kriptosistema.

Na laboratorijskim vežbama, studenti se na interaktivan način upoznaju sa postupaka za kompresiju, zaštitno kodovanje i kriptografiju. Pri analizi statističkih kodova omogućeno je uporedno testiranje većeg broja algoritama za različite parametre izvora (različit broj simbola, verovatnoće njihovog pojavljivanja i zadati red memorije izvora). Studentima je omogućen pregledan uvid u način formiranja kodnih reči i dekodovanje linearnih blok kodova, a objašnjen je i način donošenja optimalnih odluka na trelisu i grafu. Na laboratorijskim vežbama, studenti se upoznaju i sa elementarnim postupcima šifrovanja i rešavaju problem dešifrovanja kriptograma ako je poznato koji algoritam je primenjen za šifrovanje, ali nije poznata vrednost ključa.

Arhitektura svičeva i rutera

U okviru predmeta Arhitektura svičeva i rutera studenti izučavaju alate otvorenog koda kojima se implementiraju različite funkcionalnosti svičeva i rutera. Na laboratorijskim vežbama, studenti se upoznaju sa tehnikama virtuelizacije pomoću kojih se na jednom računaru može emulirati mreža sa većim brojem softverskih rutera. Softverski ruteri se implementiraju pomoću Quagga platforme otvorenog koda koja ima široku primenu u praksi (između ostalog, koristi se i u Google data centrima).  Pošto konfigurišu virtuelne mašine kao Quagga softverske rutere, studenti ispituju kroz testiranja mogućnosti ovih softverskih rutera. Kroz projekat se testiraju različite konfiguracije protokola za rutiranje (OSPF, BGP, RIP) u složenim mrežama kao u primeru na slici.

Rukovodilac

Članovi