Laboratorija za razvoj Internet tehnologija se bavi dizajnom i implementacijom mrežnih funkcionalnosti, kao i veb aplikacija. U laboratoriji se istraživanjem i razvojem bave studenti doktorskih studija, kao i studenti master studija, pod rukovodstvom svojih mentora. Istraživači laboratorije dizajniraju napredne algoritme za kodovanje koji efikasno koriste medijume za komunikaciju i skladištenje. Imamo  priznata rešenja u oblasti dizajna Internet rutera, i softverskih mrežnih uređaja. Posebno se bavimo arhitekturom mrežnih uređaja, algoritmima za opsluživanje saobraćaja, i lukap algoritmima. U laboratoriji se mrežne funkcionalnosti implementiraju u hardveru i softveru, i koristi se širok spektar rešenja otvorenog koda.

Internet ruteri i svičevi

U okviru laboratorije se inoviraju i implementiraju različiti kritični moduli Internet rutera. Internet ruter je bazični mrežni uređaj koji usmerava pakete na globalnom Internetu. Ruteri u velikim čvorištima postaju usko grlo Interneta, i zahtevaju optimizacije kritičnih funkcija. U labu su predloženi i implementirani novi: algoritmi za raspoređivanje paketa kroz komutator, lukap algoritmi kao i protokoli za rutiranje zasnovani na balansiranju. Pokazane su prednosti naših novih rešenja u odnosu na postojeća kroz implementacije, simulacije i analize, te su kao takva objavljena u međunarodnim žurnalima, kao i na konferencijama.

Novi algoritmi se u laboratoriji implementiraju na procesorima opšte namene, i FPGA čipovima koji pružaju visok nivo paralelizacije. Lab poseduje veliki broj računara naprednih karakteristika kao i razvojnih FPGA ploča uključujući i ploče sa najnovijim Xilinx Ultrascale+ čipovima.

Softverski mrežni uređaji

Softverski mrežni uređaji dobijaju na popularnosti zbog svoje fleksibilnosti i niske cene. Ovi uređaji koriste računarske sisteme opšte namene sa odgovarajućim softverskim platformama. U labu se koriste softverske platforme otvorenog koda za više namena: kontrolnu ravan Internet rutera, softverski definisane mrežne (SDN) kontrolere i brzu ravan podataka.

Postoji više alternativnih softverskih platformi otvorenog koda: Quagga, Bird, Xorp, Vyos. Ove platforme su razvojno zrele i koriste se u velikim IXP kompanijama, data centrima i drugim vrstama mreža. U labu, studenti modifikuju, testiraju, i evaluiraju postojeće kontrolne ravni, i obučavaju se za njihovu primenu u realnim okruženjima. Da bi računarski sistem mogao da procesira veliki protok paketa u mrežikoriste se softverske platforme DPDK, netmap i druge. U okviru laba, studenti takođe rade na implementaciji i testiranju ovih platformi za brze ravni podataka.

Laboratorija poseduje napredne servere, i svičeve sa mrežnim karticama brzina 10GE i 100GE, te omogućava složene eksperimente u mrežama izuzetno visokih protoka informacija. Takođe, laboratorija je opremljena različitim vrstama koprocesora za paralelnu obradu podataka pomoću kojih se mogu ubrzati proračuni i povećati protok obrađenih informacija.

Razvoj iterativnih dekodera

Iterativni postupci dekodovanja omogućavaju dostizanje teorijskih granica z performanse komunikacionih sistema, uz umerenu kompleksnost implementacije. Zato iterativni dekoderi dobijaju na popularnosti i implementirani su u praktično svim savremenim telekomunikacionim sistemima. U laboratoriji se se inoviraju i razvijaju novi algoritmi koji omogućavaju pouzdan prenos velike količine podataka u bežičnim telekomunikacionim sistemima, kao i postupci koji obezbeđuju pouzdan zapis na memorija napravljenih od nepouzdanih komponenti.  Razvijeni su matematički modeli koji dokazuju superiornost predloženih rešenja u odnosu na postojeća, a verifikacija predloženih rešenja je izvršena pomoću detaljnih Monte Karlo simulacija i implementacijom na FPGA platformama. Dobijeni rezultati su objavljeni u vodećim međunarodnim časopisima i prezentovani na međunarodnim konferencijama.

Laboratorija poseduje veći broj servera prilagođenih za testiranje algoritama za iterativno dekodovanje. Serveri su konfigurisani tako da omoguće paralelno procesiranje podataka, čime se znatno ubrzavaju računarske simulacije.

Dinamički veb sajtovi

Studenti master studija implementiraju različite vrste dinamičkih veb sajtova visoke složenosti u okviru svojih master teza. Sajtovi se implementiraju uz pomoć popularnih programskih jezika otvorenog koda: HTML, CSS, JavaScript, PHP i MySQL, i različitih platformi otvorenog koda koje ubrzavaju implementaciju kao što su WordPress, jquery, Bootstrap i druge. Posebna pažnja se pridaje implementaciji zaštite veb sajtova da bi mogli da se koriste u praksi pod različitim uslovima. Studenti implementiraju poznate mehanizme za sprečavanje upada u baze podataka, napada pomoću međustraničnog kodiranja, i drugih popularnih napada. Bezbednost sajtova se testira pomoću skenera otvorenog koda.

U okviru master teza studenti su implementirali širok spektar sajtova: portale vesti, konferencijske sajtove, sajtove za obradu berzanskih podataka,  sajtove za fakultetske katedre, sajtove udruženja, i druge. Neki od izrađenih sajtova u labu se koriste u praksi kao što su: sajt Akademije inženjerskih nauka Srbije – ains.rs, sajt Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu – icef.etf.rs, sajt Istraživačke grupe za biomedicinsko istraživanje – bmit.etf.rs, sajt međunarodne konferencije IEEE Conference on Switching and Routing 2012 – hpsr2012.etf.bg.ac.rs, i drugi.

Rukovodilac

Članovi

Doktoranti

1. Mihailo Vesović
2. Hasan Redžović

Doktori nauka izašli iz laboratorije

1. Miloš Blagojević
2. Zoran Čiča
3. Marija Antić
4. Nataša Maksić
5. Vladimir Vuković
6. Srđan Brkić